Dok još nije kasno

Kad bi svoj život

mogao ponovo da proživim

pokušao bih u sledećem 

da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da budem toliko savršen,

opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah,

zaista vrlo malo stvari

bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima,

više putovao,

više sutona posmatrao,

na više planina popeo,

više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta

na koja nikada nisam otišao,

jeo manje pasulja,

a više sladoleda,

imao više stvarnih,

a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih

 što je razumno i plodno

proživeo svaki minut svog života:

Imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali, kada bih mogao

nazad da se vratim,

težio bih samo dobrim trenutcima.

Jer, ako ne znate, 

život je od toga sačinjen,

od trenova samo:

nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih,

što nikada nikuda nisu išli

bez toplomera, termofora,

kišobrana i padobrana,

kad bih opet mogao da živim,

lakši bih putovao.

Kad bih ponovo mogao da živim,

s proljeće bih počeo bosonog da hodam,

i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

više sutona posmatrao

i sa više deca igrao,

kad bih život ponovo

pred sobom imao.

Ali, vidite, imamo 85 godina,

i znam da umirem...

                                  BORHES